Svetska zdravtsvena organizacija (World Health Organisation) i Organizacija za hranu i agrikulturu (The Food and Agriculture Organization) preporučuju da bi dnevno trebalo uneti 55%-75% ukupne energije kroz ugljene hidrate ali od toga samo 10% kroz šećere (jednostavne ugljene hidrate). Visoko prerađeni ugljeni hidrati kao što su čips od krompira, čips od kukuruza, šećerni napitci, peciva i beli pirinač se smatraju nezdravim ako se konzumiraju u prekomernim količinama.
Popularnost Atkinsonove i drugih dijeta baziranih na malom unosu ugljenih hidrata su dovele do popularnog verovanja da su ugljeni hidrati “loši” i da su uzrok epidemije gojaznosti. Ovo je prevelika simplifikacija stvari. Ugljeni hidrati koji se lako vare kao što su beli hleb, beli pirinač, peciva, zašećereni napitci i druga visoko prerađena jela mogu zaista doprineti povećanju kilaže. Integralne žitarice, mahune, voće, povrće i drugi izvori ugljenih hidrata čine baš suprotno od toga- oni se teže vare, sporije oslobađaju šećer u krv i pospešuju zdravlje.
ugljeni hidrati voće povrće
Prekomerno konzumiranje hrane će uvek voditi ka povećanju kilograma, nebitno iz koje hrane uzimate energiju. Pored velike popularnosti dijeta sa niskim vrednostima ugljenih hidrata (low carb diets), kad se uporede na nivou jednog grama, ugljeni hidrati imaju manje kalorija nego masti, proteini i alkohol:
1g ugljenih hidrata sadrži 3,75 kalorija
1g proteina sadrži 4 kalorije
1g masti sadrži 9 kalorija
1g alkohola sadrži 7 kalorija.
Znači bitno je da se opredelite za zdrave izvore ugljenih hidrata a ne da ih u potpunosti izbegavate zarad želje da smršate.
