Postoji odreðeni broj studija kada se radi o potencijalnim ¹tetnim (negativnim ili nezdravim) nuspojavama kori¹æenja anabolièko-androgenih steroida (AAS) ili suprafiziolo¹koj zloupotrebi. Veæi deo krivice snose kako mediji, tako i zakonodavci, koji su odreagovali na izazov zloupotrebe AAS-a (i drugih doping sredstava) osuðujuæi novinare, u skladu sa postojeæim zakonima. Deo krivice je ipak i na strani korisnika AAS-a, koji nisu uspeli da prekinu sa upotrebom AAS-a ili nisu uspeli da sakriju ili ignori¹u ¹tetne nuspojave koje se javljaju.
Èak ni hormonska terapija testosteronom nije bez rizika, zbog opasnosti upotrebe izvan granica propisanih od strane licenciranog fizijatra. Neki od rizika potièu sa crnog tr¾i¹ta, na kome se nabavlja AAS, pa takvi proizvodi èesto sadr¾e zamenske droge i supstance koje izazivaju neizbe¾ne nuspojave.
Uobièajeni rizik po zdravlje koji se vezuje za upotrebu AAS-a jeste o¹teæenje jetre, reproduktivnih ¾lezda i kardiovaskularnog sistema. Kardiovaskularni rizik se bazira na posmatranju mnogih korisnika AAS-a i njihovog dramatiènog smanjenja u HDL-holesterolu, takozvanom „dobrom holesterolu”. Ovo nije zajednièko za sve AAS korisnike, pa èak ni za sve AAS (npr. nandrolon ne utièe na smanjenje HDL-a). HDL ¹titi kardiovaskularni sistem, jer vezuje holesterol iz krvi i transportuje ga prvenstveno jetri, adrenalnim (nadbubre¾nim) ¾lezdama i polnim hormonima. Oni dalje koriste holesterol da bi sintetisali ¾uènu kiselinu i steroidne hormone. Drugim reèima, HDL je kao FedEx isporuèuje holesterol gde je to potrebno, da bi se stvorili fukncionalni molekuli u enzimskim „fabrikama”.
Otprilike 65% HDL holesterola odlazi u jetru, ¹to ga pretvara u ¾uènu kiselinu i posle se otprema u utrobu. Meðutim, holesterol je esencijalni molekul za zdravlje (uvek to zaborave da ka¾u ljudima) i 50-90% tog holesterola se ponovo apsorbuje preko creva. Neki od prvobitnih lekova za smanjenje holesterola rade tako ¹to vezuju ¾uènu kiselinu u crevima, tako da se on (holesterol) vi¹e ne mo¾e apsorbovati. Drugi veliki „korisnici” usluga snabdevanja HDL holesterolom su adrenalne (nadbubre¾ne) ¾lezde i polni hormoni. Adrenalni hormoni (kortikosteroidi) i polni hormoni su steroidni molekuli, koji se stvaraju od holesterola (npr. kortizol, estradiol, testosteron). Zidovi nerava i mozga su takoðe bogati holesterolom. Jo¹ jedan faktor, èiji uticaj je tek nedavno primeæen, jeste velièina HDL molekula. U osnovi, ¹to je veæi HDL, to ima izra¾eniju za¹titnu ulogu.
LDL- SEME ZLA
„Lo¹” suparnik HDL holesterolu je LDL holesterol. LDL cirkuli¹e kroz krvotok noseæi èak do 1500 molekula holesterola. Dok je HDL FedEx, raznoseæi pakete koji su oèekivani, LDL je kao Po¹ta – donosi liène korespodencije i po¹tu, ali takoðe sadr¾i i junk mail koji zatrpava sto dok se ne izbaci. Meðutim, LDL nije samo lo¹, niti je samo Po¹ta. U stvari, njegova funkcija je vitalna za zdravlje jer snadbeva æelije holesterolom.
Holesterol je sastavni deo æelijskih membrana koji reguli¹e njihovu fluidnost. Bez holesterola, æelijske membrane bi bile sklonije o¹teæenju, a tkivo izumiranju. Holesterol takoðe ima i neka antioksidantna svojstva, a ona isto mogu da pru¾e odreðenu za¹titu æelijama. Naime, kada neka æelija oseti da joj treba holesterol, aktiviraju se receptori za koje se vezuju LDL molekuli i dovode holesterol u æeliju, kako bi bio ugraðen u nju. Kada je potreba za holesterolom zadovoljena, prestaje se sa aktiviranjem receptora, pa æelije vi¹e ne uzimaju LDL molekule. Tada nastaju pote¹koæe – ¹ta raditi sa vi¹kom LDL-a koji se nalazi u krvi? Velièina molekula takoðe utièe na atero-genetiku LDL-a, odnosno na to koliko on mo¾e biti opasan. Kao i kod HDL-a, veæi LDL molekuli su „zdraviji”.
Kada se LDL holesterol ugradi preko potrebne kolièine, on postaje ðubre. Specijalne æelije, koje se zovu makrofage (¹to znaèi “veliki pro¾drljivci”), apsorbuju LDL holesterol. Meðutim, ako je kolièina iznad zdrave granice, makrofage mogu da popuste, i postanu „penaste” æelije (tako nazvane zbog svog penastog izgleda pod mikroskopom). Makrofage i penaste æelije mogu da se presele u zidove arterija, stvarajuæi tamo masne depozite. Ovi depoziti mogu da narastu i da se stvrdnu dok ne stvore zakreèenje. Ako je zakreèenje kompletno, ili bar pribli¾no, onda tkivo, koje se snabdeva pomoæu te arterije, mo¾e da se „zagu¹i” i o¹teti, ili èak i æelijski izumre. U srcu, koronarne arterije, neprestano pumpajuæi, hrane srèani mi¹iæ. Kada su one blokirane zakreèenjem, ili ugru¹kom, osoba do¾ivi srèani napad. Neki korisnici AAS-a su prerano preminuli od „srèanog napada”, ali mnogi drugi koji umru, nemaju primeæena zakreèenja.
Mere koje se sprovode u ishrani ne poma¾u u znatnoj meri u kontroli ukupnog holesterola, ali izbegavanje unosa prekomernog holesterola se preporuèuje za ljude sa povi¹enim ukupnim ili LDL holesterolom. Holesterol se u stvari stvara i u samom telu – samo 30% ili pribli¾no toliko, od dnevnih potreba, unosi se iz hrane. Meðutim, kako holesterol slu¾i kao kièma za mnoge hormone, izazov je smanjiti proizvodnju holesterola bez uticaja na druge sisteme.
STATINSKI I FIBRATNI LEKOVI
Pristup moderne medicine farmaceutskom leèenju povi¹enog holesterola u krvi usmeren je na sni¾avanje LDL holesterola. Ovo je dovelo do nekih pobolj¹anja, kada se radi o napretku bolesti ili preuranjenoj smrti, ali nema toliko veze sa problemom koji se tièe kori¹æenja AAS-a. Danas, postoji nekoliko vrsta lekova koji mogu da pomognu da se podigne nivo HDL-a. Popularni statinski lekovi (npr. lipitor), znaèajno smanjuje LDL holesterol, ali ima marginalni efekat na HDL (u najboljem sluèaju 2-15%). Fibratni lekovi aktiviraju PPAR-alfa receptore, koji ukljuèuju i iskljuèuju gene, koji uèestvuju u metabolizmu holesterola i triglicerida (masti). Pored ovoga, da bi poveæali oksidaciju masnih kiselina (sagorevanje masti) i smanjili otpu¹tanje triglicerida u krvotok, fibratni lekovi takoðe poveæavaju koncentracije HDL-a u krvi za 10-25 %.
Za sportiste, statini i fibrati imaju odreðene lo¹e strane, koje se moraju uzeti u obzir i razmotriti sa fizijatrom pre nego ¹to se krene na ovu vrstu terapije za spreèavanje ili smanjenje promena u nivou holesterola izazvanih AAS-om. Lo¹e strane statina i fibrata su:
njihov efekat na poveæanje HDL-a je marginalan, a nijedna studija nije izvedena da se proceni efikasnost kod spreèavanja ¹tetnih promena kod HDL-a tokom upotrebe AAS-a;
relativno su skupi – pogotovo statini, jer su mnogi jo¹ u fazi ispitivanja;
zahtevaju recept, a mnogi fizijatri æe oklevati da prepi¹u lek za smanjenje nivoa holesterola znajuæi da osoba namerava da se uplete u ciklus nedozvoljene upotrebe AAS-a;
fibrati mogu da izazovu stomaène tegobe kod osetljivih pojedinaca;
postoji rizik od rabdomiolize (raspada skeletnih mi¹iæa) i kod statina i kod fibrata. Ovo mo¾e da postane veoma opasno i da zahteva hospitalizaciju, dijalizu bubrega, a mo¾e da bude i smrtonosno ako se zanemari. Bolovi u mi¹iæima nisu uobièajeni, ali su uoèeni kod neki korisnika statina;
i statini i fibrati mogu da smanje ukupnu koncentraciju testosterona u krvi. Ovo bi mogao da bude velik problem za sportiste koji ne uzimaju ni¹ta, ali je moguæe i da bi mogli da produ¾e postciklusni oporavak (PCT). Takoðe, negativno utièu i na koncentraciju DHEA-e (dehidroepiandrosteron), faktor na koji bi trebalo obratiti pa¾nju tokom kontrole, naroèito kod starijih pacijenata.
NIACINSKO CRVENILO
Sreæom, postoji bolje sredstvo da se smanji HDL holesterol, a da se pri tome izbegnu svi negativni efekti. To je niacin, poznat i kao nikotinska kiselina ili vitamin B3. Da, jedan od B vitamina je mo¾da jedan od najsna¾nijih dostupnih terapija za poveæanje HDL-a. Ranije, bodibilderi bi uzimali niacin pre nego ¹to izaðu na binu, verujuæi da æe ¹irenje krvnih sudova dovesti do veæe pumpe tokom poziranja. Oni koji su uèestvovali ili bili na amaterskim takmièenjima tokom 1980-ih, verovatno se seæaju neprijatnog ¹tipkanja, ili takmièara koji nisu mogli da stoje mirno zbog previ¹e niacina.
Niacin poveæava HDL holesterol za 20-35%. Ova brojka je dovoljna da navede fizijatre da ga prepisuju pacijentima sa povi¹enim ukupnim holesterolom ili smanjenim HDL holesterolom. Uprkos skretanju pa¾nje medija prema redukciji HDL holesterola, naizgled iskljuèivo izazvanoj upotrebom AAS-a, primeæeno je da otprilike 54 miliona ljudi u SAD mo¾e imati koristi od poveæanja HDL holesterola. Niacin se pokazao u klinièkim studijama da smanjuje kardiovaskularne bolesti i smrt kod pacijenata. Treba napomenuti da neki oblici niacina koji ne izazivaju crvenilo, tzv. “no-flush niacin” (nikotin amid i inozitol heksaniacinat) nemaju isti efekat na HDL holesterol. Takoðe, iako oba oblika niacina (brzo i sporo otpu¹tajuæi) imaju relativno podjednako dejstvo kada se radi o HDL holesterolu, sporo otpu¹tajuæi oblik se vi¹e povezuje sa toksikacijom jetre (o¹teæenjem jetre).
U poreðenju sa statinima i fibratima, niacin koji se odmah otpu¹ta ne izaziva gore pomenute negativne efekte; efikasan je kod podizanja HDL holesterola; nije skup; mo¾e da se kupi bez recepta; ne izaziva u tolikoj meri stomaène tegobe; nema znakova da izaziva rabdomializu (osim kada se uzima zajedno sa statinima); i nema poznatih uticaja na testosteron. Niacin ipak ima neke ¹tetne efekte, pa kao i kod svake druge terapija lekovima, pre njegove upotrebe treba se konsultovati sa fizijatrom. Najèe¹æe su to pojave na ko¾i, peckanje ili crvenilo koji traje oko 20-ak minuta. To mo¾e postati neprijatno, ali veæina ljudi razvija toleranciju na ovu nuspojavu. Za ovo je odgovoran prostaglandin koji se stvara uz pomoæ enzima ciklooksigenaza-1, pa bi uzimanje manje doze aspirina 30-60 minuta pre niacina trebalo da ubla¾i crvenilo. Niacin mo¾e da izazove o¹teæenje jetre, pa ga ne bi trebalo uzimati sa ostalim lekovima, osim ako to ne propi¹e fizijatar. Mo¾e malo da poremeti toleranciju na glukozu, ne¹to ¹to mo¾e da zabrine one koji su rezistentni na insulin i dijabetièare. Takoðe, mo¾e da podigne nivo urinske kiseline, pri èemu se stvaraju kristali urinske kiseline koji se talo¾e u zglobovima (giht).
SPORTISTI KOJI KORISTE NIACIN I AAS
Pored pozitivnih efekata koje ima na kardiovaskularni sistem, kao lek/vitamin koji podi¾e nivo HDL-a, niacin ima i nekoliko drugih korisnih osobina, koje su potrebne sportistima koji koriste AAS, ali i svima ostalima. Mnogi se pitaju za¹to su statinski lekovi toliko ¹iroko reklamirani, a o niacinu se veoma retko prièa osim kao o leku koji se uzima na recept?
Niacin poveæava nivo HDL holesterola kroz svoje delovanje u jetri. Takoðe, on smanjuje nekoliko „lo¹ih igraèa”, ukljuèujuæi ukupan holesterol, trigliceride, VLDL (lipoprotein veoma niske gustine), LDL i Lp(a) (lipoprotein a). Niacin smanjuje stvaranje triglicerida u jetri, stanje povezano sa insulinskom rezistencijom, zapaljenjima, itd. Pored smanjivanja ukupnog LDL-a, sa tretmanom niacina, delovi LDL-a postaju veæi, i imaju manje ¹anse da formiraju masu u krvi. On takoðe pozitivno utièe i na velièinu molekula HDL-a, tako ¹to ih poveæava i oni postaju zdraviji . Efekat na HDL se ogleda ne u poveæanju njegove proizvodnje, nego u sporijem uklanjanju HDL-a iz krvi, razgraðujuæi ga samo kada transportuje holesterol iz krvotoka u aktivno tkivo (npr. jetru).
Èak i van jetre, niacin ima pozitivnih efekata na srce. Ne samo da smanjuje, nego mo¾e i da preokrene nastanak zakreèenja tako ¹to smanjuje zapaljenje na zidovima arterija, kao i selidbu „penastih æelija” na nova ili postojeæa zakreèena mesta.
Mnogi bodibilderi su svesni efekta koji niacin ima na otpu¹tanje hormona rasta. Ovo se de¹ava kao posledica njegove sposobnosti da onemoguæi otpu¹tanje masnih kiselina iz masnih æelija. Za ovo se mislilo da je osnovni mehanizam kojim niacin smanjuje masti u krvotoku, ali se proces u stvari de¹ava u jetri. On ulazi u masnu æeliju samo na kratko, mo¾da na sat vremena. Takoðe, kolièina koja je potrebna za ovo je mnogo manja od efekta koji ima na smanjenje holesterola/triglicerida, za faktor od 1.000 ili vi¹e. Kada se otpu¹tanje masnih kiselina iz masnih æelija onemoguæi, hipofiza u mozgu to oseti kao potrebu za energijom i otpu¹ta hormon rasta. Meðutim, jednom kada ovaj efekat proðe, otpu¹tanje masnih kiselina tokom dana postaje veæe. Nepoznato je kakav efekat bi imala “sporo otpu¹tajuæa” forma niacina na lipolizu ili na hormona rasta.
I na kraju, ¹to se do ovog trenutka samo povr¹no ispitivalo, niacin poveæava proizvodnju hormona koji stvara masne æelije, zvani adiponektin. Nivo adiponektina je visok kada je kolièina masti niska i obrnuto. Kada je nivo adiponektina nizak, pojavljuju se znaci Metabolièkog Sindroma (otpornost na insulin, povi¹eni holesterol, hipertenzija, itd.). Najverovatnije je da je to mehanizam preko koga niacin ispoljava neke svoje za¹titne efekte.
Ovo je komplikovana stvar za molekul, koji je samo „vitamin”. Meðutim, za milione koji imaju nizak HDL i one koji mogu da imaju nizak HDL kao posledicu uzimanja AAS, izgleda da niacin ima veliki broj prednosti o kojima treba prièati sa fizijatrom. Doza potrebna za ove efekte (osim blokiranja otpu¹tanja masti iz masnih æelija) je oko 1,5 do 6 grama dnevno u podeljenim dozama. Ovo je mnogo, i nesumnjivo æe izazvati crvenilo, i mo¾da neke probleme za izrazito osetljive osobe (nepravilno funkcionisanje jetre, dijabetes, kostobolje, itd.).
Pored niacina, mo¾e se napraviti i par drugih izbora u ¾ivotu, koji æe pozitivno uticati na nivo HDL-a (prestanak pu¹enja, nekoliko 30-to minutnih aerobnih ve¾banja nedeljno, umerena potro¹nja alkohola – ¹to znaèi 1 do 2 piæa dnevno, izbegavanje visoko glikemijske hrane, konzumiranje ribe i ribljih ulja i gubljenje vi¹ka sala).
Niacin je jeftin i jednostavan za kori¹æenje. Briga o kardiovaskularnim bolestima dok smo mladi i zdravi bi mogla da napravi razliku kasnije u starosti. Poprièajte o ovome sa svojim lekarom kada ga sledeæi put posetite. Da je ©ekspir znao za ovo, verovatno bi rekao, ,,B3 ili ne biti”.
Author
Topic: TESTOSTERON (Read 1103 times)