STA SU AMINO KISELINE

Reč, dve i o amino kiselinama koje laici neretko povezuju sa anaboličkim steroidima. Da je to istina, svi bi smo bili prepuni ovih opasnih materija, jer se od amino kiselina sastoje proteini koji su, kako smo rekli, u osnovi mišićnog tkiva, ali i noktiju, kose, kože, unutrašnjih organa…
Proteini ljudskog mišićnog tkiva značajno se razlikuju od proteina životinja i riba, a još više od proteina biljnog sveta. Stoga njihova direktna ugradnja iz hrane u mišiće nije moguća. Pored toga, molekuli proteina su isuviše veliki da bi se transportovali kroz krvotok do mesta njihovog korišćenja. Ovo su glavni razlozi zbog kojih naš organizam sve unete proteine najpre prvo razlaže na manje jedinice koje se nazivaju amino kiselinama. Amino kiseline iz sistema za varenje prelaze u krvotok, a on ih raznosi do mesta na kojima za njima postoji potreba. Amino kiseline su zapravo gradivni materijal za sva tkiva našeg tela.
Za odrasli ljudski organizam važno je ukupno 22 amino kiseline. 8 od njih su esencijalne, što znači da se bezuslovno moraju uneti kroz ishranu. U slučaju izostanka neke esencijalne amino kiseline, potrebnu strukturu proteina nije moguće postići, pa ostatak unetih amino kiselina organizam nije u stanju da iskoristi za sintezu mišićnih proteina, pa ni samih mišića. Zapravo, nedostatak bilo koje esencijalne amino kiseline u ishrani neminovno vodi narušavanju zdravlja i ubrzanom starenju organizma, odnosno skraćivanju životnog veka.
Amino kiseline koje nisu esencijalne, organizam može da proizvede (iz esencijalnih) ali za to treba da uloži energiju i vreme. Zato je aminokiselinski profil preparata (i hrane) presudan kada je reč o kvalitetu proteina za ljudsku ishranu. Važno je istaći da je svojstvo preparata amino kiselina, da on veoma brzo po unosu prelazi u krvotok, ali da su ukupne količine gradivnih materija relativno male. Zato njihova upotreba prvenstveno treba da skrati vreme odsustva proteinske podrške iz krvotoka nakon noćnog sna ili napornog treninga. Ovo nisu preparati kojima je prvenstvena uloga da obezbede potrebni količinski unos proteina, već pre svega da zaštite mišiće od razgradnje u energetske svrhe.
Uzimanje preparata amino kiselina pokazuje pozitivne efekte i na jačanje imuniteta, te regeneraciju nakon povreda ili operacija. Šta više, određene amino kiseline imaju izraženo zaštitno dejstvo od razgradnje mišićne mase, i zato se nude u posebnim preparatima pod nazivom BCAA – amino kiseline razgranatog ugljeničnog lanca. Takođe, povećani unos određenih amino kiselina u njihovim odgovarajućim količinskim odnosima stimuliše lučenje prirodnog hormona rasta (arginin i ornitin u odnosu 2:1). Ovo vodi efikasnijoj izgradnji mišićne mase i intezivnijem sagorevanju telesnih rezervi masti, pa su preparati dizajnirani za tu namenu veoma korisno pojačanje u sportskoj suplementaciji.Kao stoje napred rečeno, aminokiseline su osnovne gradivne jedinice čijom kombinacijom nastaju razne belančevine. Najveći postotak ukupne telesne mase, pored vode, čine upravo belančevine, pri čemu, kao strukturna jedinjenja izgrađuju tzv. “vitku” ili “mršavu” telesnu masu, to jest mišićno i potporno tkivo. Pored toga, belančevine izgrađuju veliki broj raznih hormona i više od 2000 enzima. Nadalje, nezamenjive su kao prenosioci i specifični vezivači (engl. carrier) raznih materija u krvotoku i tkivima, neophodni su faktori zgrušavanja (koagulacije) krvi i, životno su važni činioci (imunoglobulini odnosno antitela) u odbrani organizma. Belančevine su, pored toga, esencijalni gradivni elementi jednog važnog segmenta žive materije, i to, genetskog ustrojstva svih živih bića, po obrascu kodovanog redosleda aminokiselinskih nizova, koji izgrađuju: dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK), – gene, -hromosome i jedro ćelija, kao i molekule ribonukleinskih kiselina – glasni-čku, transportnu, i ribozomalnu. Informacije sadržane u jedarnim belančevinama čine čitav sistem pamćenja i prenošenja geneteskog obrasca, bez kojeg funkcionisanje zdravih jedinki, nije moguće.

U standardnim udžbenicima se nabrajaju samo 22 amino kiseline, ali je neophodno da se detaljnije upoznaju i ostalih 7 aminokiselina ukupnog aminokiselinskog “pula” (engl. pool), jer ih je ukupno 29, a neke iz ove grupe su značajne za pravilnu ishranu i trening sportista. One vitalno važne aminokiseline, koje ljudski organizam ne može da sintetiše, već treba da unosi putem hrane, nazivaju se esencijalnim aminokiselinama. Esencijalnih amino kiselina ima 8. To su: fenilalanin, izoleucin, leucin, lizin, metjonin, treonin, triptofan i valin. Kada god neka aminokiselina, neophodna za sintezu određene belančevine nedostaje u organizmu, dotični protein se ne može sintetizovati. Ostale amino kiseline koje bi inače ušle u proces sinteze proteina tada bivaju dezaminisane, a njihov azot se zatim izlučuje u obliku ureje, putem mokraće, i gubi iz organizma. Verovatno je i to razlog zašto bilans azota postaje negativan, čim se jedna esencijalna amino kiselina ne nalazi u hrani. Pored ovih, esencijalnih aminokiselina, postoje još dve, tzv. “polu-esencijalne” ili uslovno esencijalne amino kiseline, koje nisu neophodne za održavanje bilansa azota, ali su neophodne za normalni rast, posebno u dece i mladih. To su: arginin i histidin. Danas je sve više takvih autora, posebno sa područja sportske medicine, koji u grupu uslovno esencijelnih aminokiselina ubrajaju i L-karnitin. Ostale neesencijalne aminokiseline, poput alanina, asparaginske kiseline, asparagina, cisteina, čistina, glutaminske kiseline, glutamina, ornitina, prolina, serina, i tirozina, organizam može da sintetiše. Ovde još svakako treba spomenuti i druge aminokiselinske derivate poput: 5-hidroksitriptofana, L-DOPA (dioksifenil-alanina), taurina, keto-kiselina i dr. koji su veoma značajni u metaboličkim procesima.

Uzimanje preparata na bazi aminokiselina pokazuje pozitivne efekte na:
-jačanje imuniteta
-oporavak i regeneraciju nakon povreda, operacija i sl.
-zaštitu mišića od razgradnje
-stimulaciju lučenja prirodnog hormona rasta
-intenzivnije sagorevanje masti.

Uloga aminokiselina
Najvažnija hemijska reakcija aminokiselina je formiranje peptidne veze koja omogućava povezivanje dve aminokiseline i stvaranje lanca aminokiselina (peptidi i proteini).

Esencijalne i neesencijalne
U sastav čovekovog organizma ulazi ukupno 20 aminokiselina. 9 od njih se mogu izgraditi u samom organizmu, dok je preostalih 11 neophodno uneti kroz ishranu. Aminokiseline koje čovekov organizam nije u stanju stvoriti, a neophodne su za njegovo funkcioniranje se nazivaju esencijalne aminokiseline. Opisaćemo detaljnije esencijalne aminokiseline, na čelu sa tri aminokiseline, poznatije kao BCAA, odnosno aminokiseline razgranatog lanca (Leucin , Izoleucin iValin)

Valin aminokiselina je esencijalna aminokiselina (ljudski organizam je ne može sintetizovati). Izvor valina u ishrani je riba, sir živina i neke semenke.
Leucin je esencijalna aminokiselina (ljudsko telo je ne može sintetizovati). Leucin nalazimo u mnogim prehrambenim namirnicama kao što su: mlečni proizvodi, teletina, svinjetina, piletina i lisnato povrće.
Izoleucin aminokiselina je, takođe, esencijalna aminokiselina. Izoleucin se sintetizuje u biljkama i mikroorganizmima. Bogat izvor izoleucina u ishrani su jaja, piletina, svinjetina, soja, sir, mleko i drugi.
U nastavku opisujemo preostalih 8 esencijalnih aminokiselina koje u organizam moramo unositi putem ishrane, odnosno, suplemenata.
Metionin aminokiselina je nepolarna esencijalna aminokiselina i jedina, uz aminokiselinu cistein, sadrži sumpor. Metionin aminokiselina je međuprodukt u biosintezi cisteina, karnitina, taurina, lecitina i drugih fosfolipida. U metabolizmu čoveka služi u biohemijskim reakcijama.
Fenilalanin aminokiselina, životinje je ne mogu sintetisati, već je unose u telo ishranom. Fenilketonurija je nasledni metabolički poremećaj nemogućnosti metaboliziranja fenilalanina.
Triptofan aminokiselina – za mnoge organizme i ljude, triptofan je esencijalna aminokiselina. Što znači da se ne može sintetisati u organizmu, već ju je potrebno unesti hranom. Glavna uloga aminokiselina, uključujući triptofan, je izgradnja proteina. Osim toga, triptofan ima i dodatnu ulogu, izgrađuje: Serotonin , Melatonin, Niacin (Vitamin B3)
Treonin aminokiselina se sintetiše u biljkama i mikroorganizmima iz asparaginske kiseline.
Lizin aminokiselina je esencijalna aminokiselina. Aminokiselina lizin je nužan gradivni element svih proteina ljudskog tela. Izvor lizina u ishrani nalazi se u žitaricama, mahunarkama i ribi.
Glicin aminokiselina je najjednostavnija aminokiselina među proteinskim aminokiselinama, posebno važna prilikom izgradnje određenih struktura (npr. kolagena).
Histidin aminokiselinu nalazimo u voću kao što su banane, mesu, živini i mlečnim proizvodima. Može je se naći i u raznom povrću, ali u manjim količinama. Iz histidina nastaje histamin.
Arginin aminokiselina (ljudski organizam je može sintetisati zavisno o stepenu razvoja i zdravstvenom statusu pojedinca). Arginin aminokiselinu nalazimo u mnogim prehrambenim namirnicama: čokolada, meso (svinjetina, teletina, divljač, morska hrana, pernate životinje), mlečni proizvodi i semenke. Aminokiselina arginin ima važnu ulogu u deobi ćelija, zaceljivanju rana, izlučivanju amonijaka iz tela, otpuštanju hormona i ima imunološku ulogu.

Važno je još opisati i sledeće neesencijalne aminokiseline:
Tirozin aminokiselina je neurotransmiter i aminokiselina koja podstiče moždanu aktivnost. Najviše ga ima u mlečnim proizvodima, bananama, mahunama, avokadu, susamu i bademima.
On pospešuje pravilan rad štitne žlezde, hipofize, te podstiče oslobađanje hormona rasta i noradrenalina. Sprečava i potištenost, umor i razdražljivost… Suplemente L-tirozina najbolje bi bilo uzeti s obrokom koji obiluje ugljenim hidratima ili pre odlaska na spavanje.
Alanin aminokiselina učestvuje u metaboličkim putevima glikolize, glikoneogeneze i ciklusa limunske kiseline.
Glutamin aminokiselina

PREUZETO

http://www.fitnessmonica.rs/Forum/SVE-O-DODACIMA-ISHRANE/86-Sta-su-amino-kiseline.html